U Srbiji mikro, mala i srednja preduzeća raspoređena su u brojnim sektorima i granama nacionalne ekonomije i zauzimaju veoma značajnu ulogu u ekonomskom razvoju i predstavljaju važan faktor u procesu približavanja srpske privrede razvijenim tržišnim ekonomijama.

Okrenuti dominantno poslovanju na domaćem tržištu, mikro, mala i srednja preduzeća se susreću sa padom tražnje i kupovne moći, kao i dugogodišnjim problemima nedovoljno podsticajnog poslovnog okruženja, sive ekonomije i obezbeđenja adekvatnih izvora finansiranja. U odnosu na zemlje na istom nivou razvijenosti, Srbija ima komparativne prednosti u veštinama koje poseduju početnici u biznisu i uvođenju novih proizvoda i tehnologija. Slabost je vezana za nedovoljno prilika za pokretanje novih firmi, neodgovarajući udeo ženskog preduzetništva i novih firmi u sektoru srednje i visoke tehnologije, niži kvalitet radne snage, nivoa konkurencije,  mogućnostima za ostvarivanje brzog rasta i korišćenje različitog kapitala, kao i nedovoljan stepen internacionalizacije sektora MMSPP. Nepovoljni uslovi poslovanja utiču na nedovoljno prepoznavanje uočenih prilika za započinjanje novog posla, širenje straha od neuspeha vezano za rast rizičnosti ulaganja i nedovoljnu društvenu podršku preduzetničkim aktivnostima. Promocija preduzetništva i razvoj sistema nefinansijske podrške su doveli do povećanja obima potrebnih veština kojima raspolažu početnici, kao i njihove umreženosti (jačanje međusobnih veza i širenje korišćenja interneta).

Udeo preduzetnika koji posao počinju novim proizvodom, najniži je u odnosu na zemlje iz okruženja nove članice EU. Slično stanje je u oblastima mogućnosti preduzetnika da primenjuju poslovnu strategiju koja obezbeđuje brzi rast, nivoa okrenutosti novih preduzeća međunarodnom tržištu, kao i stepena angažovanja preduzetnog kapitala. Stoga je nužno povećanje nivoa razvijenosti MMSPP sektora zasnovano na izvoznoj tražnji, povećanju zaposlenosti, investicija, smanjenju javne potrošnje, jačanju industrijskog sektora paralelno sa sektorom usluga.

Instrumenti i mere za podsticanje izvoza

Ključni principi za kreiranje pristupa promociji izvoza

Efektivna i efikasna promocija izvoza ne može se postići kroz izolovane aktivnosti preduzeća ili organizacija, već samo kroz adekvatno koordinirane napore i aktivnosti svih relevantnih aktera. Prilikom kreiranja i sprovođenja mehanizama izvozne promocije mora se voditi računa o nekoliko ključnih principa:

• Saradnja: Opseg i složenost barijera izvozu sugerišu da se ove barijere mogu uspešno savladavati samo putem saradnje svih relevantnih aktera u rasponu od ministarstava, agencija, univerziteta i privrednih udruženja do pojedinačnih preduzeća. Stoga, razvoj efikasnog mehanizma za promociju izvoza treba da se zasniva na principu saradnje i bliske interakcije navedenih aktera.
• Tržišna orijentacija: Efikasan pristup promociji izvoza mora da se zasniva na tržišnim mehanizmima. Tržišna orijentacija znači da bi izabrane mere za promociju izvoza trebalo da podrže premošćavanje jaza između unutrašnjih resursa i mogućnosti inovativnih preduzeća i struktura zahteva i potražnje potencijalnih izvoznih tržišta.
• Fleksibilnost: Kompanije, koje se pripremaju za izvoz, će uskoro postati deo visokodinamičnog, konkurentnog i globalizovanog svetskog tržišta. Globalno okruženje u visokotehnološkoj industriji karakteriše konstantna promena tržišta i tehnoloških trendova. Firme koje posluju u ovakvoj sredini moraju da se brzo prilagođavaju, a jedina održiva konkurentska prednost je sposobnost da se ostane fleksibilan, tj. sposobnost kompanije da se prilagodi novim tehnologijama i da se unaprede kapaciteti. Ovo se, takođe, odnosi i na pristup promociji izvoza koje je neophodno uskladiti sa razvojnim trendovima i zahtevima novih tržišta, ali i tehnološkim trendovima, kako bi se generisali novi izvori konkurentskih prednosti za preduzeća u Srbiji.
• Održivost: Budući razvoj nacionalnih visokotehnoloških sektora je neophodan za uspostavljanje profitabilne ekonomije, zasnovane na znanju. Međutim, ovo svakako nije lak proces. Ovaj proces zahteva partnerstvo, odlučnost, posvećenost i vreme. Održivost ukazuje na pristup promociji izvoza, koji se zasniva na realnoj proceni postojećih kapaciteta i resursa u zemlji i sprovođenju mera koje dovode do sistemske konkurentnosti i ekonomskog rasta na dugoročnoj osnovi. Održivost podrazumeva razvoj kapaciteta svih relevantnih aktera.

Strateška vizija i cilјevi        

                           

Razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, koji čine preko 99% svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, od presudnog je značaja za oporavak i razvoj srpske privrede, povećanje zaposlenosti i pobolјšanje životnog standarda građana. Vlada Republike Srbije je u martu 2015. godine usvojila Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine[1], sa Akcionim planom, koja utvrđuje okvir, cilјeve, prioritete i mere za unapređenje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u narednom srednjoročnom periodu.

Cilј Strategije je da se unapredi stanje u klјučnim oblastima za razvoj preduzetništva, kao što su poslovno okruženje, pristup izvorima finansiranja, razvoj lјudskih resursa, jačanje održivosti i konkurentnosti MMSPP, pristup novim tržištima i razvoj preduzetničkog duha, preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Strateška vizija jeste razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovan na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, u cilјu osnaživanja domaćih mikro, malih, srednjih privrednih društava i preduzetnika u dovolјnoj meri da spremno odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu pobolјšanju životnog standarda u Republici Srbiji.

Unapređenјe pristupa novim tržištima

Neophodno je sprovesti strateške mere koje se odnose na povećanje broja izvoznika, obima izvoza i kvaliteta izvoznih proizvoda MMSPP i podršku prilikom identifikacije potencijalnih tržišta za plasiranje proizvoda/usluga, izlazak i opstanak na istim.

Povećanje izvoza ima višestruki značaj za domaću privredu. Rast izvoza posledično dovodi do povećanja produktivnosti, privrednog rasta i nacionalnog dohotka i smanjivanja nezaposlenosti. U tom kontekstu, rast izvoza i izlazak preduzeća iz Republike Srbije na nova tržišta predstavlјa jedan od prioriteta Srbije.

Izvoz je naročito važan ako se ima u vidu veličina domaćeg tržišta i kupovna moć, pa domaća tražnja ne može da bude snažan pokretač razvoja domaćih preduzeća.

Neophodno je ostvariti tri paralelna cilјa. Prvo, povećati obim izvoza, drugo, unaprediti strukturu izvoza i treće, povećati učešće MMSPP u snabdevanju velikih domaćih privrednih sistema tj. zameniti njihov uvoz sirovina i repromaterijala.

Sektorska struktura izvoza privrede Republike Srbije i dalјe je nepovolјna uz dominaciju proizvoda niže faze prerade (sirovina i poluproizvoda). Prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija zauzima 128. mesto prema širini lanca vrednosti, odnosno stepenu finalizacije proizvoda, a prema sofisticiranosti proizvodnog procesa 133. mesto od 144 zemlјe.

Obezbeđivanje kontinuirane podrške MMSPP za izlazak na nova tržišta

Bez obzira na potencijal za razvoj koji strana tržišta donose MMSPP, pri izlasku na ta tržišta oni se susreću sa različitim preprekama koje, pored finansiranja i osiguravanja izvoza, obuhvataju nedostatak informacija o tržištima i probleme pronalaženja potencijalnih kupaca i odgovarajućih partnera. Pored toga, suočeni su i sa složenijim pravilima i procedurama spolјnotrgovinskog poslovanja i izazovima usaglašavanja sa stranim pravom i tehničkim propisima na izvoznim tržištima (npr. obavezujuća pravila ugovornog prava, carinske procedure, tehnički propisi i standardi).

MMSPP, za razliku od velikih kompanija, obično ne raspolažu unutrašnjim kapacitetima (stručnim i finansijskim) za prevazilaženje ovih prepreka. MMSPP izvoznicima i potencijalnim izvoznicima treba obezbediti kvalitetnu podršku, približiti izvozne procedure i olakšati tehničku pripremu izvoza.

Smanjenje i prevazilaženje tehničkih prepreka trgovini

Primena zahtevnih tehničkih propisa može predstavlјati tehničke prepreke trgovini koje otežavaju izvoz domaćih proizvoda, ali treba imati u vidu da oni često postaju obaveza i na domaćem tržištu. Republika Srbija je poslednjih godina značajno napredovala u preuzimanju i primeni evropskih propisa i standarda, a u narednom periodu neophodno je zaokružiti ovaj proces. Paralelno s tim, veoma je važno, na jasan i razumlјiv način, približiti privrednicima specifične zahteve ovih tehničkih propisa koji se moraju ispuniti kako za stavlјanje proizvoda na domaće tržište, tako i na međunarodna tržišta.

Istovremeno, radi efikasne primene tehničkih propisa i standarda, neophodno je jačati institucionalni okvir infrastrukture kvaliteta (Institut za standardizaciju Srbije, Akreditaciono telo Srbije, Direkcija za mere i dragocene metale i tela za ocenjivanje usaglašenosti) kako bi se obezbedilo efikasno pružanje potrebnih usluga ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i sertifikacije, uz stvaranje uslova da domaće isprave o usaglašenosti budu priznate na inostranim tržištima.